29. октобар

Са Википедије

29. октобар (29.10.) је 302. дан године по грегоријанском календару (303. у преступној години). До краја године има још 63 дана.

[уреди] Догађаји

• 439. - Вандали, предвођени краљем Гејсерихом, освојили Картагину, која је постала главни град вандалске државе у Африци.
• 588. - Тежак земљотрес погодио Антиохију, један од највећих градова Источноримског царства.
• 1814. - Први парни ратни брод „Фултон“, који је конструисао Роберт Фултон, поринут у њујоршкој луци.
• 1881. - У Јапану основана прва национална политичка странка.
• 1888. - У Цариграду потписана Конвенција о Суецком каналу, према којој „канал треба да буде слободан и отворен, за време рата и у време мира, за све трговачке и ратне бродове, без обзира на разлике у заставама“.
• 1918. - Хрватски сабор после распада Аустро-Угарске у Првом светском рату прогласио раскид државно-правног односа с Хабзбуршком монархијом и прогласио приступање Хрватске Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца.
• 1929. - Крах Њујоршке берзе, познат као „црни уторак“, означио почетак велике кризе која је уздрмала темеље америчке привреде, а касније се проширила на цео свет. Индустријска производња пала у развијеним земљама на ниво са почетка века, а без посла остало 26 милиона људи.
• 1956. - Суецка криза: два дана уочи француско-британског напада на Египат израелска војска напала полуострво Синај.
• 1964. - Уједињена Република Тангањика, Занзибар и Пемба променила назив у Танзанија.
• 1996. - У Бечу одржана аукција око 8.000 слика, скулптура и осталих уметничких дела која су од аустријских Јевреја у Другом светском рату отели аустријски и немачки нацисти. Приход додељен људима који су преживели холокауст.
• 1998. -
  • Комисија за истину Јужне Африке предала извештај председнику Нелсону Мендели у ком су бивши председник Бота, Менделина бивша супруга Вини, Бутелези и Афрички национални конгрес оптужени за кршење људских права.
  • Ветеран америчке астронаутике Џон Глен у 77. години спејс-шатлом „Дискавери“ поново полетео у космос, 36 година после своје прве космичке мисије.
• 1999. - Ирански председник Мухамед Катами завршио посету Паризу, прву од 1979, а током које је апеловао на глобалну толеранцију и боље повезивање са Западом.
• 2000. - Више од 30.000 људи демонстрирало против неонациста у немачком граду Диселдорфу.
• 2001. -
  • Јапан усвојио контроверзан закон који дозвољава јапанским оружаним снагама, први пут после Другог светског рата, да буду ангажоване у иностранству као подршка америчким нападима у Авганистану.
  • Под притиском пакистанског председника затворено 12 припадника Исламског милитаристичког покрета ради истраге о оружаном нападу на једну хришћанску цркву, у ком је убијено 16 особа.

[уреди] Рођења

• 1017. - Хенрик III, цар Светог римског царства
• 1507. - Фернандо Алварес де Толедо, шпански војсковођа, војвода од Албе.
• 1656. - Едмунд Халеј, енглески астроном, математичар, метеоролог и физичар. (†1742).
• 1897. - Јозеф Гебелс, немачки нацистички политичар. (†1945).
• 1910. - Џулс Алфред Ејер, енглески филозоф.
• 1974. - Алберт Нађ, српски фудбалер.
• 1979. - Игор Дуљај, српски фудбалер.

[уреди] Смрти

• 1321. - Стефан Урош II Милутин, српски краљ из династије Немањића.
• 1889. - Николај Гаврилович Чернишевски, руски писац, књижевни критичар и револуционар.
• 1911. - Џозеф Пулицер, амерички новински магнат.
• 1932. - Жозеф Бабински, француско-пољски неуролог. (* 1857).
• 1950. - Густав V, шведски краљ.

[уреди] Празници и дани сећања

• 1923. - Турска проглашена републиком, а генерал Мустафа Кемал Ататурк постао први председник.

[уреди] Види још

• Годишњи календар
• Дневни календар

[уреди] Референце